ЛИНКОВИ
ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ
Дан српског јединства, слободе и националне заставе Република Србија и Република Српска обележавају од 15. септембра 2020. године, на дан када је пробијен Солунски фронт, 15. септембра 1918. године.
Дан када је пробијен Солунски фронт и данас многи оцењују као одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату. Месец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду. Тог дана се истиче национална застава на зградама градских и јавних служби, али и на приватним објектима, са циљем да се покаже поштовање према застави као једном од најзначајнијих елемената државности. Српска застава у три боје, позната као црвено-плаво-бела тробојка, први пут је била установљена у 19. веку, у оквиру Сретењског устава. Циљ обележавања празника јесте пре свега оснаживање јединства између српског народа у Србији и Републици Српској, али и јачање култа националне заставе, као и очување патриотског духа и величање нашег народа.
A szerb egység, szabadság és a nemzeti zászló napját ünnepli ma Szerbia és a boszniai Szerb Köztársaság, arra emlékezve, hogy 1918. szeptember 15-én törték át a szaloniki frontot. Szeptember 15-ét 2020 óta ünneplik a szerb nép egységének és szabadságának, illetve a zászló napjaként. Sokan a szaloniki front áttörését tekintik a Központi hatalmak végső bukásának az I. világháborúban. Egy és fél hónap múlva a szerb hadsereg kiszorította az ellenséget, és felszabadította az egész országot, hamarosan szerb zászló lobogott Belgárdban.
Ezen a napon szerb nemzeti lobogót tűzünk ki a középületeken, de magánépületeken is, azzal a céllal, hogy így fejezzük ki a nemzeti zászló iránti tiszteletetünket, mely az államiságunk egyik legfontosabb eleme. A szerb zászlót, a piros- kék- fehér trikolórt az 1835-ban kiadott Gyertyaszentelő alkotmány látta elő először. A mai ünneplés célja mindenekelőtt a boszniai Szerb Köztársagágban és a Szerb Köztársaságban élő szerb nép közötti összetertozás erősítése, a nemzeti zászló kultuszának erősítése, valamint a hazafias szellem megőrzése és a szerb nép dicsőítése.
" ДЕЦИ КОСМЕТА СА ОСМЕХОМ, ЗАЈЕДНО У ШКОЛСКИМ КЛУПАМА"
И ове школске године , као и предходних,од 1. до 9.септембра, ученици наше школе су били домаћини деци са Косова и Метохије.Током боравка обилазили су ЗОО врт на Палићу, Градску кућу и делили школску клупу.На крају осмодневног боравка,уприличено је заједничко дружење на Палићу те су се сви тешка срца растали уз обећање да ће се следеће године опет видети.
ПЛАТФОРМА " ЧУВАМ ТЕ"
Платформа „Чувам те“ постао је важан део наше школе. По угледу на Невену Дуло , која је прва у нашој школи завршила обуке и добила сертификате, ученик Новак Јарић из 6.д и ученица Сара Коџоман из 7.б су такође успешно завршили обуке и добили сертификате на веома важне теме поводом превенције против насиља. Они су својим другарима пренели утиске и одржали предавање о томе шта су сазнали. Хвала свој деци која су учествовала и која ће тек учествовати.
ДАН БЛИЗАНАЦА У НАШОЈ ШКОЛИ - IKREK NAPJA ISKOLÁNKBAN
Како је одгајати близанце, са којим се изазовима сусрећу њихови родитељи, како се сналазе у школи, како лако преваре наставнике, колико су различити а исти, каква је то посебна веза између њих , да ли стварно кад се један удари и другог заболи, могли смо чути у ОШ „Јован Јовановић Змај“ где је организован Сусрет близанаца.
У клупама „Змаја“ тренутно седи осам близаначких парова свих узраста – Софија и Теодора Тумбас Локетић, Уна и Хана Пеић Тукуљац, Јован и Лана Антић, Петра и Павле Керлета, Богдан и Душан Скала, Ана и Маша Марјановић, Петра и Павле Пољаковић и Анастазија и Бенџамин Жига.
Док Јован тренира фудбал, његова сестра Лана Антић највише воли да црта. Иако су тек у другом разреду, већ међусобно помажу једно другом.
Софија и Теодора Тумбас Локетић, ђаци прваци, су наизглед врло сличне, али веома различите, што показује и њихов јавни наступ.
- Не седимо заједно, учитељица нас је разместила. Код куће се играмо заједно, али не преписујемо једна од друге. Ја то недозвољавам – одлучна је Софија, која жели да постане ветеринар, док њена сестра жели да буде учитељица. – Заједно идемо на кошарку, балет а ускоро ћемо и на пливање. Теодора је боља у балету а ја у кошарци.
Уна и Хана Пеић Тукуљац, ученице другог разреда, воле да читају и сјајни су ђаци, својим родитељима Дајани и Горану свакодневно доносе велику радост и прегршт занимљивих тренутака које ће увек памтити.
- Још као врло мале, са четири године, успеле су да „превеслају“ тату и добију слаткише које им он није дозвољавао. Једна га је извела на терасу и замајавала, док се друга попела на кухињу и дохватила она што су хтеле да поједу. Шта ће, тата је после морао да им дозволи – сећа се Дајана. – Таквих сличних ситуација је било заиста много, неких се сећамо ми, неких баба и деда. Између њих је дефинитино посебна повезаности.
Петра и Павле Керлета воле да уче биологију, али и друге предмете,друже се са свима у одељењу а у слободно време играју одбојку. Од када је постала њихова мама Тијана све ради у пару и не може да замисли да ради другачије, док тата Жарко тврди да одгајање има много предности.
- Мислим да је лакше са близанцима јер све раде и уче заједно, истовремено. Верујем да је то лакше него када је мала разлика између деце – сматра Тијана.
Слично искуство има и Мирјана, мајка Душана и Богана Скале, која поред њих има и старију ћерку, те може да пореди како је одгајати једно дете а како близанце.
- Бака нам је много помогла, у сваком тренутку је требало да буде двоје око њих. Кад један плаче, плаче и други, кад је један гладан и други је. И данас имамо ситуације да један зове на телефон и пита нешто, а чим се заврши разговор, други зове да пита то исто – објашњава мама Мирјана.
Ана и Маша Марјановић су мали матуранти, кандидати су за Вукову диплому, и сјајне фудбалерке ЖФК „Спартак“. Готово су идентичне и није им страно да одговарају два пута јер их наставници не препознају.
- Фудбал смо почеле да тренирамо пре пет година и са школом и са клубом смо биле прваци државе – поносно ће Ана и Маша.
Иако ликом исте, карактерно су много разлчите, те њихова мама Наташа тврди да је одгајање близанаца захтеван задатак јер у исто време морате исту ствар да објасните на другачији начин.
- Морате и да се поставите другачије. Примера ради, један прихвати објашњење одмах, а другоме треба доказ за све, и то некад по пет пута – додаје Наташа.
Иако тврди да је њен брат Павле бољи ђак, Петра Пољаковић је од малена, сестрински, заштитнички настројена према њему.
- Он је више заинтересован за школу, а ја сам лења – искрено ће Петра, такође осмак.
Тако је одувек и без обзира што се често не слажу, тата Петар открива да су увек ту једно за друго када загусти.
- Они су стварно различити, као да их није једна мајка родила, али у кризним ситуацијама то њихово јединство је неописиво. Петра је увек давала подршку брату, он сада није такав и окренут је више друштву – каже тата Петар.
Анастазиа и Бенџамин Жига су такође увек ту једно за друго и помажу се међусобно када год је потребно.
