BOGDÁN DALMA - AZ ÉVFOLYAM LEGJOBB TANULÓJA
                                                                 (2017-2025)

Зовем се Богдан Далма и ове године завршавам основношколско образовање у школи из које потичу моје најлепше успомене и осмеси, где сам добила много помоћи и подршке и где сам упознала најбоље људе, а то је Основна школа „Јован Јовановић Змај“.

Недавно сам сазнала да сам управо ја изабрана за ученицу, али и уметницу генерације 2017–2025. године, и то ми много значи, јер сам се током школовања такмичила са многим изузетним ученицима. Још у нижим разредима почела сам да освајам прве дипломе, када ми је учитељица предложила да се пријавим на такмичење из математике, из које сам већ тада постизала лепе резултате – али сам у вишим разредима све то почела да схватам озбиљније. На почетку ме је подржала учитељица, затим су ту били наставници, а на крају сам сама остварила све што сам желела да постигнем у основној школи.

Одувек ме је занимало много различитих предмета и трудила сам се да у сваком постигнем добар успех, што ми је и пошло за руком јер сам вуковац. Касније сам желела да учествујем на све више такмичења, али су се ипак неки предмети посебно издвојили – физика, ликовно и, наравно, мађарски језик, из ког сам освојила друго место на републичком такмичењу из граматике, што сматрам својим највећим успехом. Освојила сам награду на окружном такмичењу из физике, била сам прва на такмичењима из рецитовања и писања песама, а и на ликовним конкурсима сам постигла запажене резултате, јер сам на њима учествовала још од нижих разреда.

Помоћ наставника, пријатеља и породице била ми је јако важна – кад ја нисам веровала у себе, они јесу, и то ми је много значило.

И поред школе, бавила сам се стварима које волим – тренирам одбојку, ишла сам на драмску секцију и похађала сам музичку школу, где сам свирала гитару. Те активности су ми уносиле радост у свакодневицу и чиниле је занимљивијом. Помогле су ми и да лакше учим, чак и онда када би неко помислио да ми само одузимају време за учење.

За сваки успех била је потребна упорност, стрпљење и вежба, али по мом   мишљењу најважније је волети оно што радиш. Није толико битна количина колико квалитет вежбања – то ме је научила Основна школа „Јован Јовановић Змај”. Ова школа ми је пружила успомене на које ћу се сећати целог живота и из којих ћу црпети снагу кад год ми буде требало.

A nevem Bogdán Dalma, és idén fejezem be általános iskolai tanulmányaimat abban az iskolában, ahonnan a legszebb emlékeim és mosolyok származnak, ahonnan sok segítséget és támogatást kaptam és ahol a legjobb embereket ismertem meg, ez a Jovan Jovanović Zmaj Általános Iskol

Nem rég tudtam meg, hogy én leszek a 2017-2025-ös generáció diákja valamint a művésze is, hiszen már iskolán belül is sok kiváló tanulóval kellett versenyeznem. Ha már a versenyekről beszélünk még az alsó osztályokban kezdtem a különböző diplomákat gyűjteni, amikor a tanító néni felajánlotta, hogy menjek versenyre matematikából, de a felső osztályokban kezdtem komolyabban venni. A kezdésben a tanító nénim segített, a folytatásban a tanárok majd pedig én magam fejeztem be és mondtam búcsút az általános iskolámnak.

Mindig is sok tantárgy érdekelt, és próbáltam mindenből jól teljesíteni a tanulás terén, ami sikerült is hiszen Vuk Diplomás tanuló leszek. Ebből következett, hogy több versenyen is részt akartam venni, de mégis van pár tantárgy ami kiemelkedik. Ilyen például a fizika, a rajz és persze a magyar amiből országos nyelvtan versenyen értem el 2. helyezést, és talán ezt is mondanám a legnagyobb sikeremnek. Ezen kívűl fizikából kaptam díjat körzeti versenyen és különbőző fajta versenyeken lettem 1. versmondásból és versírásból is, valamint a rajzpályázatokon is szép eredményeket értem el, amelyekre szintén alsó osztályoktól kezdve beneveztem. A segítség nagyon fontos volt a tanároktól, a barátaimtól és persze a családomtól, mert amikor én nem hittem magamban ők hittek, és ez mindennél többet jelentett.

Iskolán kívül is vannak vagy voltak hobbijaim például a röplabda, a színjátszó és zeneiskolába is jártam, ahol gitáron játszottam. Ezek a hobbik azok amelyek boldogságot visznek a mindennapjaimba, és érdekessé teszik őket. A tanulást is könnyebbé teszik, még akkor is, ha valaki azt hinné, hogy csak időt veszítek.

Az összes eredményhez sok kitartás, türelem és gyakorlás kellet, de a saját véleményem szerint, inkább szeretni kell, azt amit csinálsz és a gyakorlás minősége a fontos, nem pedig a mennyisége, erre tanított meg a Jovan Jovanović Zmaj Általános Iskola, és olyan élményeket adott, amikre egész életem során vissza tudok majd nézni és erőt venni belőlük

МИЛУТИН РАЦА - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2016 - 2024.

 ВИШЊА ВИЛОВ - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2015 - 2023.

Ово је прича која започиње једном важном констатацијом ... Хоћу да се зна – ја, ВИШЊА ВИЛОВ, још увек немам петнаест година, иако ме моја мајка, већ три месеца назива петнаестогодишњакињом ... Ја не разумем зашто би ми моја мајка одузела ових пар драгоцених недеља детињства – још сам дете ...

Све ће се променити ујутро, 28. јула – отворићу очи и свет ће бити другачији ... Ни мој одраз у огледалу неће бити исти. Загледаћу свој нос, своје уши, своје очи, косу, руке и све ће бити некако другачије - бићу девојка од петнаест година, али до тада, ја сам дете и то сам још тачно 38 дана (прича омени настаје 19. јуна).
Још увек сам ученица осмог разреда ОШ „Јован Јовановић Змај“ – опростила сам се пре неки дан од својих наставника, своје учитељице, својих другара, а у ствари сам и даље тамо, у мом лепом школском дворишту које видим са прозора моје собе и по чијим бојама мерим годишња доба, од пролећног зеленила до јесењег сивила.
Завршила сам и шести разред основне Музичке школе, Суботица – била сам ученица у класи професорке хармонике, Илијане Лошић. И, то је изгледа то, што се музике тиче, а знам да није – бацам поглед на свој инструмент у незакључаном коферу и све ми се чини, зову ме оне излизане дирке ...
Међутим, победила је љубав према спорту - годинама се бавим атлетиком и чланица сам АКЖ „Спартак“ у Суботици. Тренирам свакодневно и свој животни ритам сам апсолутно подредила раду са тренерима Белом Еветовићем, Звезданом Калмаром и Ладиславом Уборијем. Актуелна сам првакиња Војводине у дисциплини 300 м (у истој дисциплини на државном школском првенству, које је ове године одржано у Ћуприји,заузела сам 3. место).
Волим поезију, посебно волим да је говорим ... Од 2017. у време када сам била ученица трећег разреда, сваке сам године, без изузетка (изузев 2020. када је ово такмичење отказано због епидемије ковида) учествовала на смотрама рецитатора под називом ПЕСНИЧЕ НАРОДА МОГ. Сваке године сам пролазила неколико нивоа овог специфичног такмичења, наступајући пред различитим оцењивачким комисијма.
Носилац сам пет златних диплома са покрајинских смотри у Сечњу, те учесник републичких смотри рецитатора којима је домаћин град Ваљево.
Опробала сам се и у такмичењима из познавања српског језика и најбољи резултат сам остварила прошле школске године – тада сам заузела ПРВО МЕСТО на општинском такмичењу. Освајала сам и признања на литерарним конкурсима у својој школи и свом граду.
Носилац сам овогодишњих почасних звања СПОРТИСТА и УМЕТНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ, а додељена ми је и титула УЧЕНИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ 2015-2023. ОШ „Јован Јовановић Змај“ ...
Како то моја мајка каже, титулу треба потврдити и на завршном испиту, те прекидам ово писање о себи и одох да понављам историју ...

Мојим змајевцима поручујем: Где ја стадох, ви продужите, стигните ме ипретекните !
Наставницима и ученицима моје школе желим сву срећу.
Ваша Вишња

МИЛИЦА МИЉКОВИЋ - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2014-2022.

Ја сам Милица Миљковић, ђак генерације 2014 – 2022. године у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Суботици.  Носилац сам дипломе „Вук Караџић“ и специјалних диплома из биологије, историје и физичког васпитања.

Поред ових предмета такмичила сам се и из математике, српског језика и књижевности и хемије. Пошто сам у школи добијала петице хтела сам да се испробам и на такмичењима са осталим одличним ученицима. Када сам освојила неку награду било ми је много драго и знала сам да се мој труд и рад исплатио. Од малена сам имала подршку своје породице за моје школовање. Никада нисам ишла на приватне часове јер сам успевала и сама да савладам градиво. Наставнике поштујем и покушавам да што више упамтим на часу, док сам у школи, да не бих морала после беспотребно да се мучим кући са учењем. Са лакоћом и осмехом сам решавала све проблеме које носи школски живот.

На фоклор сам ишла као млађа и тада се приметио мој таленат за плес. И дан данас када плешем добијем енергију због атмосфере и радости из мог плеса. Иако сам имала тај дар за музику, нисам похађала музичку школу јер ме то није занимало. Први спорт који сам тренирала је карате. Такмичила сам се у појединачним и екипним катама и борбама. Могу да се похвалим да сам била државни првак у борбама појединачно у мојој категорији 2018. године. Касније сам почела да тренирам екипни спорт, одбојку. Упознала сам сјајне другарице и сви су волели када ја дођем на тренинг јер сам увек насмејана и добре воље што се осети када играмо у екипи.

Људи из моје околине ће најбоље рећи каква сам ја, али бих желела да ме наставници, ученици и познаници памте као девојку широког осмеха и доброг срца.

ЈОВАН ТОМИЋ - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2013/2021.

Ја сам Јован Томић, ученик седмог  разреда. Похађам музичку школу поред основне а идем и на приватне часове енглеског језика, математике и физике. Неки ученици ми говоре да превише учим или да сам штребер, али то уопште није тако. Наставнике поштујем и покушавам да што више упамтим на часу, док сам у школи, да не бих морао да се мучим кући са учењем од по 4 и 5 сати. Обично учим веома мало, али кад дође неки контролни, мало поновим да бих се сетио свега. Друге ученике саветујем да више слушају на часовима, да више памте и да себи олакшају посао.

У музичку школу идем још од 6. године, док сам још био у предшколском. Упркос утицају мојих родитеља да изаберем гитару, као инструмент који бих свирао, ја сам одговорио да бих волео да свирам клавир. Од свих инструмената које смо имали кући, ја сам изабрао баш онај који нисмо имали. Мој таленат и успех убрзо се могао приметити са мојом наставницом Папилион Јудит, која је једна од најбољих професорки школе. Пуно времена би посвећивала мени долазећи код нас кући да би вежбали за такмичења и радили на техници.  Музику сам увек схватао у облику уживања, јер не волим да свирам под притиском. Изабрао сам клавир јер ме је тај инструмент увек дивио својим звуком и бескрајношћу мелодија и хармонија његових нота. Музику не треба сматрати као неку обавезу коју морамо испунити, музику треба волети и уживати у њој.

Математика ме је одувек привлачила својим мистеријама и новим сазнањима, јер математици нема краја. Када седнем да урадим неке задатке, увек се деси да сазнам нешто ново, неку нову формулу, неки нови начин решавања, нешто чиме бих лакше решио задатак и дошао до решења.

Физика је јако слична математици, само што је физика нека радња, а математика број нечега.Волим да се такмичим из физике, јер ко боље разуме ситуацију и зна примену, биће му лакше, а онај ко не зна, или неће да размотри, или да се постави у такву ситуацију, неће схватити о чему је реч. Физика може да објасни било какву појаву, акцију и било које друго стање или кретање, у чему јој је лепота.Физика је живот, само у облику ознака и бројева, ништа друго.