И ове школске године , као и предходних,од 1. до 9.септембра, ученици наше школе су били домаћини деци са Косова и Метохије.Током боравка обилазили су ЗОО врт на Палићу, Градску кућу и делили школску клупу.На крају осмодневног боравка,уприличено је заједничко дружење на Палићу те су се сви тешка срца растали уз обећање да ће се следеће године опет видети.

ФОТОГРАФИЈЕ СА ОСМОДНЕВНОГ ДРУЖЕЊА

Платформа „Чувам те“ постао је важан део наше школе. По угледу на Невену Дуло , која је прва у нашој школи завршила обуке и добила сертификате, ученик Новак Јарић из 6.д и ученица Сара Коџоман из 7.б су такође успешно завршили обуке и добили сертификате на веома важне теме поводом превенције против насиља. Они су својим другарима пренели утиске и одржали предавање о томе шта су сазнали. Хвала свој деци која су учествовала и која ће тек учествовати.

Како је одгајати близанце, са којим се изазовима сусрећу њихови родитељи, како се сналазе у школи, како лако преваре наставнике, колико су различити а исти, каква је то посебна веза између њих , да ли стварно кад се један удари и другог заболи, могли смо чути у ОШ „Јован Јовановић Змај“ где је организован Сусрет близанаца.

У клупама „Змаја“ тренутно седи осам близаначких парова свих узраста – Софија и Теодора Тумбас Локетић, Уна и Хана Пеић Тукуљац, Јован и Лана Антић, Петра и Павле Керлета, Богдан и Душан Скала, Ана и Маша Марјановић, Петра и Павле Пољаковић и Анастазија и Бенџамин Жига.

Док Јован тренира фудбал, његова сестра Лана Антић највише воли да црта. Иако су тек у другом  разреду, већ међусобно помажу једно другом.  

Софија и Теодора Тумбас Локетић, ђаци прваци, су наизглед врло сличне, али веома различите, што показује и њихов јавни наступ.

- Не седимо заједно, учитељица нас је разместила. Код куће се играмо заједно, али не преписујемо једна од друге. Ја то недозвољавам – одлучна је Софија, која жели да постане ветеринар, док њена сестра жели да буде учитељица. – Заједно идемо на кошарку, балет а ускоро ћемо и на пливање. Теодора је боља у балету а ја у кошарци.

Уна и Хана Пеић Тукуљац, ученице другог разреда, воле да читају и сјајни су ђаци, својим родитељима Дајани и Горану  свакодневно доносе велику радост и прегршт занимљивих тренутака које ће увек памтити.

- Још као врло мале, са четири године, успеле су да „превеслају“ тату и добију слаткише које им он није дозвољавао. Једна га је извела на терасу и замајавала, док се друга попела на кухињу и дохватила она што су хтеле да поједу.  Шта ће, тата је после морао да им дозволи – сећа се Дајана. – Таквих сличних ситуација је било заиста много, неких се сећамо ми, неких баба и деда. Између њих је дефинитино посебна повезаности.

Петра и Павле Керлета воле да уче биологију, али и друге предмете,друже се са свима у одељењу а у слободно време играју одбојку. Од када је постала њихова мама Тијана све ради у пару и не може да замисли да ради другачије, док тата Жарко тврди да одгајање има много предности.

- Мислим да је лакше са близанцима јер све раде и уче заједно, истовремено.  Верујем да је то лакше него када је мала разлика између деце – сматра Тијана.

Слично искуство има и Мирјана, мајка Душана и Богана Скале, која поред њих има и старију ћерку, те може да пореди како је одгајати једно дете а како близанце.

- Бака нам је много помогла, у сваком тренутку је требало да буде двоје око њих. Кад један плаче, плаче и други, кад је један гладан и други је. И данас имамо ситуације да један зове на телефон и пита нешто, а чим се заврши разговор, други зове да пита то исто – објашњава мама Мирјана.

Ана и Маша Марјановић су мали матуранти, кандидати су за Вукову диплому, и сјајне фудбалерке ЖФК „Спартак“. Готово су идентичне и није им страно да одговарају два пута јер их наставници не препознају.

- Фудбал смо почеле да тренирамо пре пет година и са школом и са клубом смо биле прваци државе – поносно ће Ана и Маша.

Иако ликом исте, карактерно су много разлчите, те њихова мама Наташа тврди да је одгајање близанаца захтеван задатак јер  у исто време морате исту ствар да објасните на другачији начин.

- Морате и да се поставите другачије. Примера ради, један прихвати објашњење одмах, а другоме треба  доказ за све, и то некад по пет пута – додаје Наташа.

Иако тврди да је њен брат Павле бољи ђак, Петра Пољаковић је од малена, сестрински, заштитнички настројена према њему.

- Он је више заинтересован за школу, а ја сам лења – искрено ће Петра, такође осмак.

Тако је одувек и без обзира што се често не слажу, тата Петар открива да су увек ту једно за друго када загусти.

- Они су стварно различити, као да их није једна мајка родила, али у кризним ситуацијама то њихово јединство је неописиво. Петра је увек давала подршку брату, он сада није такав и окренут је више друштву – каже тата Петар.

Анастазиа и Бенџамин Жига су такође увек ту једно за друго и помажу се међусобно када год је потребно. 

ЈОШ ФОТОГРАФИЈА СА ДАНА БЛИЗАНАЦА